Kako Vaš Stil Privrženosti Oblikuje Vaše Odnose (i Kako Ga Možete Poboljšati)
Jeste li ikada primetili obrasce u vašim vezama koji se stalno ponavljaju, bez obzira na partnera ili situaciju? Možda vam deluje da su vaši odnosi često izazovni, ili se osećate previše povezano ili povučeno, a ne znate zašto. Ova dinamika može biti dublje ukorenjena nego što mislite, i može biti povezana sa vašim stilom privrženosti. Kako nam Razumevanje Attachment Stilova Pomaže da Se Oslobodimo Emocionalnih Obrasca
Svaki odnos, bilo da je romantičan, prijateljski, ili porodičan, formira se na osnovu naših duboko ukorenjenih emocionalnih obrazaca – a mnogi od tih obrazaca oblikovani su našim attachment stilovima. Ako ste ikada osetili anksioznost zbog toga što ne dobijate dovoljno pažnje ili ste imali potrebu da se emocionalno povučete kad stvari postanu previše intenzivne, onda vas možda vodi nesiguran attachment stil.
Zanimljivo je da su naši attachment stilovi evoluirali kroz istoriju ljudske vrste kao deo preživljavanja. U davna vremena, bebe koje su uspešno uspostavljale snažne emocionalne veze sa svojim negovateljima imale su veće šanse da prežive. Taj instinkt je duboko usađen u našu biologiju, pa se prenosi kroz generacije. Ipak, ono što je nekada bilo vitalno za opstanak, danas može izazvati probleme u modernim, kompleksnim emocionalnim odnosima. Naši attachment stilovi postaju "emocionalni otisci" koji upravljaju našim ponašanjem, a mi često nismo ni svesni njihovog prisustva.
PROTESTNO PONAŠANJE U DIGITALNOM DOBU
Naoružani novim uvidima o posledicama stilova privrženosti u svakodnevnom životu, počeli smo da percipiramo postupke ljudi na potpuno drugačiji način. Ponašanja koja smo ranije pripisivali nečijim karakternim osobinama, ili koja smo smatrali preteranim, sada smo mogli da razumemo jasno i precizno kroz prizmu teorije privrženosti. Naša otkrića bacila su novo svetlo na Tamarine poteškoće da se oslobodi veze sa Markom, koji ju je činio nesrećnom. Njena potreba da ostane s njim nije poticala iz slabosti, već iz osnovnog instinkta da po svaku cenu održi kontakt s figurom privrženosti, što je bilo dodatno pojačano njenim anksioznim stilom privrženosti.
Za Tamaru, najmanji znak opasnosti – bilo da je Marko nedostupan, ne odgovara, ili je u problemima – pokretao je tu potrebu za vezom. U ovakvim situacijama, odustajanje bi bilo ludo u evolucijskom smislu. Njeno protestno ponašanje, poput stalnog zvanja ili pokušaja da ga učini ljubomornim, imalo je savršenog smisla kada se posmatra kroz ovu perspektivu.
Teorija privrženosti je osmišljena na osnovu populacije u celini. Ona nam ne samo pomaže da razumemo šta „ne valja“ u vezama, već i šta funkcioniše. Omogućila nam je da osvetlimo grupu ljudi koja se retko pominje u knjigama o vezama – ljude koji imaju srećne odnose. Teorija ne označava ponašanja kao zdrava ili nezdrava, niti smatra da su stilovi privrženosti sami po sebi „patološki“. Ponašanja koja su ranije delovala neobično sada su postala razumljiva i predvidiva.
Međutim, da li su takva ponašanja delotvorna ili vredna truda? To je drugo pitanje. Ljudi sa sigurnim stilom privrženosti znaju kako da jasno komuniciraju svoja očekivanja i odgovore na potrebe partnera bez potrebe za protestnim ponašanjem. Za ostale, razumevanje je tek početak.
SIGURAN, ANKSIOZAN I IZBEGAJUĆI
Teorija privrženosti razlikuje tri glavna „stila privrženosti“, ili načina na koje ljudi doživljavaju i reaguju na intimnost u romantičnim vezama, koji su slični onima kod dece: Siguran, Anksiozan i Izbegavajući. U suštini, sigurni ljudi se osećaju prijatno s intimnošću i obično su topli i puni ljubavi; anksiozni ljudi žude za intimnošću, često su preokupirani svojim vezama i skloni su da se brinu o sposobnosti svog partnera da im uzvrati ljubav; izbegavajući ljudi poistovećuju intimnost s gubitkom nezavisnosti i stalno pokušavaju da minimiziraju bliskost. Pored toga, ljudi s ovim stilovima privrženosti se razlikuju po:
njihovom viđenju intimnosti i zajedništva
načinu na koji se nose sa sukobima
stavu prema seksu
sposobnosti da komuniciraju svoje želje i potrebe
očekivanjima od partnera i veze
Svi ljudi u našem društvu, bilo da su tek počeli da izlaze s nekim ili su u braku već četrdeset godina, spadaju u jednu od ovih kategorija, ili, ređe, u kombinaciju poslednje dve (anksiozan i izbegavajući). Više od 50 procenata je sigurnih, oko 20 procenata je anksioznih, 25 procenata je izbegavajućih, a preostalih 3 do 5 procenata spada u četvrtu, ređu kategoriju dezorganizovanih.
Tokom protekle dve decenije, istraživanja privrženosti odraslih proizvela su stotine naučnih radova i desetine knjiga koje pažljivo razlažu način na koji se odrasli ponašaju u bliskim romantičnim vezama. Ove studije su mnogo puta potvrdile postojanje ovih stilova privrženosti kod odraslih u širokom spektru zemalja i kultura, uključujući Sjedinjene Države, Australiju, Kanadu, Nemačku, Izrael, Italiju, Portugal, Holandiju i Veliku Britaniju.
Razumevanje stilova privrženosti je lak i pouzdan način za razumevanje i predviđanje ponašanja ljudi u bilo kojoj romantičnoj situaciji. U stvari, jedna od glavnih poruka ove teorije je da u romantičnim situacijama, mi smo programirani da se ponašamo na unapred određeni način.
Šta je stil privrženosti?
Stil privrženosti predstavlja obrazac emocionalnog povezivanja koji smo razvili još u detinjstvu, kroz odnos sa primarnim negovateljima, i on utiče na to kako se odnosimo prema drugima kao odrasli. Psiholozi identifikuju četiri glavna stila privrženosti:
Siguran stil – Ljudi sa sigurnim stilom osećaju se prijatno u odnosima i lako balansiraju između bliskosti i nezavisnosti.
Anksiozni stil – Osobe sa ovim stilom često imaju potrebu za konstantnim uverenjem i potvrdom u odnosima, brinući se da će biti napušteni.
Izbegavajući stil – Oni sa izbegavajućim stilom izbegavaju preveliku emocionalnu intimnost i mogu se osećati nelagodno kad veza postane previše bliska.
Ambivalentni (dezorganizovani) stil – Ljudi sa ovim stilom često osećaju kontradiktorne emocije prema bliskosti, želeći bliskost, ali i strahujući od nje.
Ali, zašto imamo ove stilove? Zašto se ponašamo na određeni način u našim vezama? Da bismo to razumeli, moramo se osvrnuti na našu evoluciju.
Evolucija privrženosti: Kako nas je prošlost oblikovala
Naši preci su preživljavali zahvaljujući vezama koje su gradili unutar svojih zajednica. Osećaj pripadnosti grupi značio je sigurnost i zaštitu. Ako su se osećali isključeno ili odbijeno, to je moglo značiti opasnost – čak i smrt. U ranim danima ljudskog postojanja, biti sam bio je recept za katastrofu, jer je preživljavanje zavisilo od zajedničkog delovanja.
Upravo zbog toga, naši mozgovi su razvili duboko ukorenjene mehanizme koji nas podstiču da tražimo bliskost i sigurnost u vezama. Kada te potrebe nisu zadovoljene, osećamo strah, nesigurnost ili anksioznost. Ove emocije nisu slučajne – one su deo naše evolucione prošlosti, mehanizmi koji su razvijeni da nas zaštite. Ipak, u modernom svetu, gde je fizička opasnost smanjena, ove reakcije mogu izgledati preterano ili neprimereno.
Kao što sam video kroz rad sa mnogim klijentima, ti evolutivni mehanizmi su često dvosmerni mač – iako nam mogu pomoći da prepoznamo emocionalne potrebe, oni nas takođe mogu uvući u destruktivne obrasce ponašanja.
Kako attachment stilovi oblikuju naše živote
Jedna od mojih klijentkinja, Ana, već godinama ulazi u veze u kojima stalno oseća da nije dovoljno dobra. Iako je njena svesna želja bila da pronađe zdravu, podržavajuću vezu, njeno nesvesno ponašanje – stalna potreba za potvrdom i strah od odbijanja – vodilo ju je ka partnerima koji su pojačavali njenu nesigurnost. Kroz rad na njenom anxious attachment stilu, uspeli smo da razotkrijemo stare obrasce iz detinjstva koji su je držali zarobljenom u ovom ciklusu.
Njen put ka isceljenju nije bio lak, ali je na kraju naučila da prepoznaje i prekida nesigurne reakcije, gradeći dublje poverenje u sebe i svoje odnose.
S druge strane, Nikola, uspešan preduzetnik, imao je avoidant attachment stil. Umeo je da "nestane" emocionalno kad god bi osetio da mu neko postaje previše blizak. To je u osnovi bio zaštitni mehanizam – duboko usađena strategija kojom je štitio sebe od potencijalne povrede. Kroz naš unutrašnji rad, Nikola je počeo da razume da bliskost ne mora da znači opasnost i da otvaranje srca ne znači gubitak kontrole. Postepeno je razvio hrabrost da se emocionalno poveže sa drugima, a da pri tom ne oseća gubitak sopstvene slobode.
Privrženost u modernim vezama
Jedan od mojih klijenata, nazvaćemo ga Marko, imao je anksiozan stil privrženosti. U svakoj vezi, stalno je tražio potvrdu ljubavi od partnerke, plašeći se da će biti ostavljen. Njegova nesigurnost ga je gurala ka preteranoj vezanosti, što je na kraju uništavalo njegove veze. Kad smo započeli rad, otkrili smo da je ovaj strah korenito povezan sa njegovim detinjstvom, gde je često osećao emocionalnu distancu od roditelja.
Drugi klijent, Jelena, razvila je izbegavajući stil privrženosti. Svaki put kad bi joj partner postao previše blizak, ona bi se emocionalno distancirala, iz straha da će biti povređena. Ovaj obrazac je doveo do osećaja izolovanosti, jer nije mogla da ostvari dublju povezanost sa ljudima.
Šta možemo naučiti iz ovih primera? Ovi obrasci nisu samo deo njihove prošlosti – oni su deo njihove sadašnjosti, ali to ne mora ostati tako. Ključna stvar koju želim da naglasim je da promena jeste moguća.
Razumevanje svog stila privrženosti kroz test: Vaša prilika za rast
Pozivam vas da uradite test privrženosti. Ovo je prvi korak ka razumevanju sebe i vaših odnosa. Test će vam pomoći da otkrijete kako se ponašate u intimnim situacijama, šta očekujete od partnera i šta oni očekuju od vas. Takođe, otkrićete koje su vaše nesvesne emocionalne potrebe i kako možete raditi na njima.
Kako razviti siguran stil privrženosti?
Ako otkrijete da imate anksiozan, izbegavajući ili ambivalentni stil privrženosti, važno je da znate da promena nije samo moguća – ona je dostižna. Kroz moj koučing radim sa klijentima na razumevanju i transformaciji njihovih stilova privrženosti. Evo nekoliko koraka koje primenjujemo:
Svesnost – Prvi korak je osvešćivanje svog stila privrženosti i prepoznavanje obrazaca u vašim odnosima.
Transformacija – Kroz proces koučinga, radimo na promeni nesvesnih reakcija, kako biste razvili zdravije emocionalne odgovore.
Komunikacija – Naučićete kako da jasno i direktno komunicirate svoje potrebe, bez straha od odbacivanja.
Postavljanje granica – Naučite kako da izgradite unutrašnju sigurnost, tako da vaše emocionalne potrebe ne zavise isključivo od drugih.
Krenite na put ka sigurnoj privrženosti
Već danas možete napraviti prvi korak ka boljim odnosima. Uradite test privrženosti i osvestite obrasce koji vas prate u vezama. Ako želite podršku u ovom procesu, kao kouč specijalizovan za rad sa privrženostima i traumama, ovde sam da vam pomognem. Zajedno možemo istražiti vaše obrasce, otkriti njihove korene i raditi na razvijanju sigurnog stila privrženosti.
Vaša prošlost ne mora definisati vašu budućnost – krenite na put transformacije već danas! U nastavku je upitnik osmišljen da meri vaš stil vezanosti – način na koji se odnosite prema drugima u kontekstu intimnih veza. Ovaj upitnik zasnovan je na Experience in Close Relationship (ECR) upitniku. ECR su prvi put objavili 1998. godine Keli Brenan, Ketrin Klark i Filip Šejver, isti onaj Šejver koji je zajedno sa Sindi Hazon objavio originalni "ljubavni kviz". ECR omogućava postavljanje specifičnih kratkih pitanja koja ciljaju određene aspekte vezanosti kod odraslih na osnovu dve glavne kategorije: anksioznost u vezi i izbegavanje. Predstavljamo vam modifikovanu verziju za koju mislimo da najbolje funkcioniše u svakodnevnom životu.
Stilovi vezanosti su stabilni, ali plastični. Poznavanje vašeg specifičnog profila vezanosti pomoći će vam da bolje razumete sebe i da vas usmeri u interakcijama sa drugima. Idealno, ovo će rezultirati većim zadovoljstvom u vašim vezama.
Proverite mali kvadratić pored svake izjave koja je TAČNA za vas. (Ako je izjava netačna, nemojte označavati stavku uopšte.) Na test - https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSckkCmQmQ9F5esQ8sr8MxbinDPNxqXrtXMD3e-9g1H_vcaORA/viewform?usp=sf_link
Comentarios